Prijem
Verovatno ste vec upoznali ovakvu osobu - studenta prepunog entuzijazma, istrajnog u svojoj nameri da uci od sest sati uvece pa sve do ponoci. Tacno svoje mesto, on iznova pazljivo doteruje svaki detalj, obezbedjujuci tako sebi vreme za pronalazenje prvog izgovora; naime, sada se priseca kako jutros nije imao dovoljno vremena da procita neke zanimljive clanke u novinama. On takodje uvidja da je najbolje vreme da prebrine takve sitnice pre nego sto pocne da uci.
Zbog toga on ustaje sa radnog stola, prelistava novine i dok okrece stranice, otkriva vise interesantnih clanaka nego sto je i mogaao da zamisli. I dok lista stranicu po stranicu, on uocava i pregled zabavnog programa. Iz ovog ugla gledano - eto jedne izvrsne ideje za vecernji predah; moze da pogleda nesto interesantno izmedju 8 i 8:30 uvece. Pronalazi nesto zanimljivo, ali emisija pocine vec u sedam sati. U tom trenutku pomisli: "Pa dobro, imao sam tezak dan, nema jos mnogo do pocetka programa, i onako bi bilo korisno da se opustim i dobro odmorim pre nego sto prionem na ucenje i ..." Vraca se za svoj radni sto oko petnaest minuta do devet sati zato sto je POCETAK sledece emisije bio mnogo interesantniji nego sto je pretpostavljao.
U ovoj sceni on i dalje obigrava oko svog radnog stola, tapkajuci po knjizi; iznenada se priseca da bi bilo bolje da prvo telefonira svom prijatelju, zeleci da i to skine skine sa vrata, pre nego sto pocne sa ozbiljnim ucenjem. Telefonski razgovor je, naravno, mnogo zanimljiviji i duzi nego sto je ocekivao, ali se odlucan student, kakav je on, konacno vraca svom pisacem stolu u 9:15.
U ovom trenutku svog rituala on zaista seda za sto, otvara knjigu sa izrazom odlucnosti na svom licu i zaista pocinje da cita (stranu br. 1 , naravno). Dok cita pocinje da oseca prve znake gladi i zedji. Ovo je strasno, jer shvata da ce, sto duze odlaze zadovoljenje svojih potreba, glad i zedj bivati sve jaci i jaci, a da ce samim tim, njegova koncentracija za citanje bivati sve slabija i slabija.
Ocigledno i jedino resenje je laki obrok. Ovo, sa svim njegovim pripremama, polako prerasta u pravu gozbu.
Nakon sto je otklonjena i ta poslednja prepreka, povratak radnom stolu je propracen definitivnim saznanjem da ovoga puta ne postoji nista sto bi moglo da narusi njegiovu posvecenost ucenju. Opet cita nekoliko prvih recenica na prvoj strani knjige... Odjednom postaje svestan da je pretovario stomak i da ga obuzima sveopsta pospanost. Pri tom stanju stvari, mnogo je bolje da pogleda onaj drugi polucasovni program u 10 casova, jer ce se varenje tokom emisije uglavnom zavrsiti tako da ce preostalo vreme moci da iskoristi za ucenje na najefikasniji nacin.
Oko ponoci vidimo ga kako slatko spava ispred televizora.
Cak i u trenutku, kada ga probudi neko ko je usao u sobu, on misli kako stvari i nisu tako lose, jer se, konacno, dobro odmorio, dobro najeo, nagledao zanimljivih i opustajucih emisija na TV-u, ispunio svoje drustvene obaveze prema prijateljima, procitao sve vazne i zanimljive clanke, tako da ce sutra, tacno u sest sati....
Svaka veza sa studentima u Srbiji je slucajna...
Zbog toga on ustaje sa radnog stola, prelistava novine i dok okrece stranice, otkriva vise interesantnih clanaka nego sto je i mogaao da zamisli. I dok lista stranicu po stranicu, on uocava i pregled zabavnog programa. Iz ovog ugla gledano - eto jedne izvrsne ideje za vecernji predah; moze da pogleda nesto interesantno izmedju 8 i 8:30 uvece. Pronalazi nesto zanimljivo, ali emisija pocine vec u sedam sati. U tom trenutku pomisli: "Pa dobro, imao sam tezak dan, nema jos mnogo do pocetka programa, i onako bi bilo korisno da se opustim i dobro odmorim pre nego sto prionem na ucenje i ..." Vraca se za svoj radni sto oko petnaest minuta do devet sati zato sto je POCETAK sledece emisije bio mnogo interesantniji nego sto je pretpostavljao.
U ovoj sceni on i dalje obigrava oko svog radnog stola, tapkajuci po knjizi; iznenada se priseca da bi bilo bolje da prvo telefonira svom prijatelju, zeleci da i to skine skine sa vrata, pre nego sto pocne sa ozbiljnim ucenjem. Telefonski razgovor je, naravno, mnogo zanimljiviji i duzi nego sto je ocekivao, ali se odlucan student, kakav je on, konacno vraca svom pisacem stolu u 9:15.
U ovom trenutku svog rituala on zaista seda za sto, otvara knjigu sa izrazom odlucnosti na svom licu i zaista pocinje da cita (stranu br. 1 , naravno). Dok cita pocinje da oseca prve znake gladi i zedji. Ovo je strasno, jer shvata da ce, sto duze odlaze zadovoljenje svojih potreba, glad i zedj bivati sve jaci i jaci, a da ce samim tim, njegova koncentracija za citanje bivati sve slabija i slabija.
Ocigledno i jedino resenje je laki obrok. Ovo, sa svim njegovim pripremama, polako prerasta u pravu gozbu.
Nakon sto je otklonjena i ta poslednja prepreka, povratak radnom stolu je propracen definitivnim saznanjem da ovoga puta ne postoji nista sto bi moglo da narusi njegiovu posvecenost ucenju. Opet cita nekoliko prvih recenica na prvoj strani knjige... Odjednom postaje svestan da je pretovario stomak i da ga obuzima sveopsta pospanost. Pri tom stanju stvari, mnogo je bolje da pogleda onaj drugi polucasovni program u 10 casova, jer ce se varenje tokom emisije uglavnom zavrsiti tako da ce preostalo vreme moci da iskoristi za ucenje na najefikasniji nacin.
Oko ponoci vidimo ga kako slatko spava ispred televizora.
Cak i u trenutku, kada ga probudi neko ko je usao u sobu, on misli kako stvari i nisu tako lose, jer se, konacno, dobro odmorio, dobro najeo, nagledao zanimljivih i opustajucih emisija na TV-u, ispunio svoje drustvene obaveze prema prijateljima, procitao sve vazne i zanimljive clanke, tako da ce sutra, tacno u sest sati....
Svaka veza sa studentima u Srbiji je slucajna...
