duhovi.....

Figura pored oltara

U današnje vreme, nakon više stotina godina kroz koje su nam poznate različite tehnike fotografisanja, na svetu postoji svega nekoliko fotografija koje navodno prikazuju duhove umrlih, a koje na ovaj ili onaj način nisu razjašnjene na naučnoj osnovi ili raskrinkane kao obična prevara.

Među malobrojnim, ovo je definitivno jedna od najboljih…

Ovu fotografiju oltara načinio je sveštenik po imenu Kenneth Lord [Kenet Lord] leta 1954. godine kada je promovisan na službu vikara u Newby [Nju-bi] parohiju u severnom Jorkširu u Engleskoj.

Toga je dana uzeo da fotografiše svoju crkvu sa namerom da fotografije pošalje svojim prijateljima. Odabrao je miran deo dana, i svojom novom, u to doba modernom kamerom Rolleicord 4 načinio ukupno dvanaest snimaka.

Na petom snimku, snimljenom unutar crkve se, sa desne strane oltara, nazire zastrašujuća prilika u dugačkom crnom ogrtaču sa nečim što podseća na masku koja prekriva lice

Sveštenik Lord je bio potpuno siguran da u crkvi nije bilo nikoga i da je sve izgledalo normalno dok je fotografisao oltar. Kada je naknadno razvio film, odlučio je da potraži mišljenje stručnjaka te je poslao negativ u Kodak jer je film koji je koristio u kameri također proizvela kompanija Kodak. Nakon toga negativ je navodno pregledao i nezavisni fotograf , kao i mnoge organizacije, ali niko nije mogao da na negativu pronađe ništa što bi ukazivalo da je u pitanju falsifikat.

Čuveni Sir Arthur Charles Clarke [Arthur Čarls Klark] je u jednoj od epizoda svoje serije “Svet zagonetnih sila”, uz pomoć računara prikazao da su neke poznate fotografije duhova ustvari fotografije živih ljudi načinjene, slučajno ili namerno, metodom dvostruke ekspozicije ili produžene ekspozicije, u kom slučaju je neko ušao u kadar kamere pa se nejasno razaznaje na fotografiji.



Ali za ovu fotografiju do današnjeg dana nema prihvatljivog objašnjenja.

Newby crkva je sagrađena 1870. godine, i koliko je poznato, nikada u njoj nije bilo duhova ili nekih drugih paranormalnih fenomena.

Detaljna analiza proporcija na fotografiji ukazuje da je figura na fotografiji visoka preko 2 metra i sedamdeset santimetara

Duh sa čuvenog Boothil groblja

Terry Ike Clanton [Teri Ajk Klanton] je glumac, pevač i pesnik-kauboj, a također je i potomak legendarne Klanton Bande koja se sukobila se još legendarnijim Doc Holliday-om [Dok Holidej] i Earp [Erp] klanom kod „OK Corral“-a, a ova fotografija zauvek je promenila njegovo mišljenje o fotografijama duhova.
otografija je snimljena u crno-beloj tehnici jer je on želeo da fotografija izgleda kao da je uzeta potkraj 19.og veka na Divljem Zapadu pa se i fotografisao u odeći koja se nosila u to doba. Klanton je zatim odneo film na razvijanje u lokalni dragstor, a kada je film konačno razvijen nije mogao da poveruje svojim očima. Među nadgrobnim spomenicima, desno od njegovog prijatelja, nalazi se lik malenog čoveka sa tamnim šeširom. Sudeći po visini, ovaj čovek ili kleči, ili nema noge ili ustaje iz zemlje.
Klanton je siguran da u vreme kada je fotografija načinjena nije bilo nikog drugog osim njih dvojice u blizini i veruje da lik koji se pojavljuje na fotografiji nosi nož u uspravnom položaju, a čiji vrh se nalazi negde u visini njegove kragne. Ukoliko vam ovi detalji nisu bili dovoljno ubeljivi obratite pažnju na senku njegovog prijatelja na fotografiji; njegova senka proteže se unazad i desno od njega. Lik u pozadini trebao bi da ima istu takvu senku ali je nema uopšte.

Braon Ledi" iz Rajnham-a

Ovaj portret Braon Ledi verovatno je najpoznatija fotografija duha ikada načinjena. Veruje se da je na fotografiji duh Ledi Dorothy Townshend [Doroti Taunšend], supruge Charlsa Townshenda [Čarls Taunšend], 2. Vikonta Raynhama koji su nastanjivali Raynham Hall [Rajnham Hol] u Norfolku u Engleskoj početkom osamnaestog veka.

Rajnham Hall je bio kuća familije Townshend više od tri stotine godina. Dorothy je bila sestra Sir Robertu Walpole-u [Sir Robert Valpol], koji je jednom prilikom bio poslovni partner Charlesu Townshendu, ali su se posle posvađali.

Pričalo se da je Dorothy, pre no što se udala za Charlesa, čoveka poznatog po svojoj eksplozivnoj i ćudljivoj naravi, bila ljubavnica Lorda Wharton-a [Lord Varton] koji je uživao visoku reputaciju zahvaljujući svom ljubavnom životu i pored kojeg nijedna žena «nije mogla da provede ni 24 časa pod istim krovom bez straha za svoju reputaciju.» Charles je sumnjao da ga Dorothy i dalje vara i, iako postojeća dokumentacija govori da je Dorothy umrla i da je sahranjena 1726. godine, sumnja se da je sahrana bila režirana i da je Charles svoju suprugu držao zaključanu u udaljenom i neposećenom delu kuće sve dok nije umrla mnogo godina kasnije.

Duh Lady Dorothy posećuje veliko hrastovo stepenište ali i druge delove velikog Rajnham Hall-a. Početkom 19.og veka kralj George IV je, dok je boravio u Rajnham Hall-u, video figuru žene odevene u braon haljinu kako stoji pored njegovog kreveta, bledog lica i rasčupane kose. Ponovo je viđena na stepeništu 1835. godine kada je pukovnik Loftus posetio kuću za Božićne praznike.
Nedelju dana kasnijevideo ju je još jednom, u «braon haljini od satena i kože koja je svetlela bledom svetlošću». Također je naveo da mu se učinilo kao da su joj oči bile iskopane. Nekoliko godina kasnije, Kapetan Frederick Marryat [Frederik Marjat] i dvoje njegovih prijatelja videli su je kako «lebdi» uz stepenište noseći fenjer. Kapetan Marryat također navodi da im je, dok je prolazila pored njih, Lady Dorothy namignula na «đavolski način». On je zatim ispalio hitac iz pištolja u pojavu, ali je metak jednostavno prošao kroz nju.

Čuvena fotografija uzeta je Septembra 1936. godine kada su kapetan Provand i Indre Shira, dva profesionalna fotografa, došli sa zadatkom da načine nekoliko fotografija Rajnham Hall-a za « Country Life» [Kantri Lajf] magazin. Sledećim rečima je Indre Shira okarakterisao ovaj događaj:
«Kapetan Provand je uslikao jednu fotografiju a ja sam držao svetlo. On je zatim fokusirao kameru za još jednu fotografiju a ja sam stajao pored njega, tačno iza kamere, držeći fleš u ruci i gledao sam direktno uz stepenice. Odjednom sam ugledao «eteričan oblik» sa velom kako polagano ide niz stepenice. Prilično uzbuđen, oštro sam uzviknuo: «Brzo, brzo, tamo ima nešto!» Pritisnuo sam okidač za fleš. Kada je blic okinuo i kada je fotografija uzeta, Kapetan Provand je skinuo prekrivač sa glave koji se koristio za fokusiranje, okrenuo se prema meni i upitao:»Čemu toliko uzbuđenje?»

Posle toga, kada je film razvijen, po prvi puta se Braon Ledi mogla videti na fotografiji. Fotografija je objavljena 16. Decembra 1936. godine u magazinu Country Life, a duh se od tada pojavljivao samo nekoliko puta.

Duhovi na SS Watertown

Priča o duhovima sa SS Watertown [Votertaun] jeste na neki način klasik u analima lovaca na duhove, ne samo po jednostavnosti priče već i po tome što ne postoje nikakva neslaganja oko činjenica. Činjenice su jasne. Njihova tumačenja nisu.

ecembra 1924. godine tanker za naftu SS Watertown nalazio se na svojoj redovnoj ruti krećući se u pravcu juga niz pacifičku obalu Meksika. Nakon što je isporučio tovar nafte i naftnih derivata u Los Anđeles, tanker se zaputio nazad ka Panamskom Kanalu na svom putu prema Atlantiku. Nakon prolaska kroz Panamski kanal, SS Watertown bi okrenuo na sever u New Orleans, gde bi, u obližnjim rafinerijama preuzeo novi tovar naftnih derivata za razbuktalu američku ekonomiju toga doba. Ovaj put između rafinerija u Meksičkom zalivu i spremišta za naftu u Los Angelesu postao je rutina za SS Watertown i kapetan Keith Tracey [Kit Trejsi] dobro je poznavao svoj posao.

Nažalost, čak i pored iskustva i svih mera predostrožnosti, uvek postoji šansa za nepredviđeno, i tragedija je čekala svoj momenat.

Toga dana, James Courtney [Džejms Kortni] i Michael Meehan [Majkl Mihan], dvojica članova posade sa tankera S.S. Watertown dobili su ne tako popularan zadatak da očiste talog koji je ostao u jednom od tankova za benzin koji je nedavno ispražnjen u Los Anđelesu. Iako to nije bio naročito komplikovan zadatak, ipak je predstavljao prilično prljav posao i zaostala benzinska isparenja nisu bila nimalo prijatna. Ali, ovoga puta gasovi nisu samo izazivali iritaciju i gušenja – ovog kobnog dana bili su smrtonosni. Usled visoke koncentracije otrovnih isparenja, dvojica nesrećnih mornara izgubila su svest, a potom, u nemogućnosti da pozovu pomoć, i život.

Kapetan i posada, iako prilično potreseni ovim tragičnim događajem, nisu mogli da naruše običaje na moru, te su započele pripreme za njihovu sahranu u more. U jutro, 4.og Decembra te 1924. godine, kapetan je sakupio posadu broda, izvršio ceremoniju i umotana tela dvojice mornara spuštena su na večni počinak u zelene vode Pacifika. Ali njihov počinak nije bio dugog veka.

Već sledećeg jutra posada broda bila je u haosu. Prvi oficir broda prijavio je da je, nešto pre zore, video dva lica u talasima sa leve strane broda. Nesrećni mornari su se vratili! Uskoro su i ostali članovi posade počeli da zapažaju lica dvojice mornara u talasima. Njihova lica bila su malo uvećana i pojavljivala su se na vrhovima talasa ili u turbulentnim strujanjima vode iza broda, na oko desetak metara od broda i sa oko 3 metra međusobnog razmaka. Bila bi vidljiva oko desetak sekundi, a zatim nestajala i ponovo se pojavljivala u jednakim vremenskim intervalima koje je posada broda iz radoznalosti merila.
Da li su ovo bili duhovi nesrećnih mornara?

I sledećih dana lica dvojice poginulih mornara često su se mogla videti u vodama Pacifika. Na brodu se povela polemika da li će duhovi da ih prate kroz Panamski kanal, ali onoga trenutka kada je SS Watertown napustio vode Pacifika i uplovio u vode Panamskog kanala lica su nestala i do kraja plovidbe nisu se više pojavljivala.

Po dolasku u New Orleans, kapetan Tracey je podneo izveštaj svojim pretpostavljenima, CITGO naftnoj kompaniji koja i danas postoji, u kojem je naveo detalje smrti dvojice mornara i kasnija neobjašnjiva dešavanja na brodu. Kapetan Tracey je u zauzvrat dobio savet da kupi foto-aparat koji će da drži pri ruci tokom plovidbe nazad u Los Anđeles.
Na putu nazad, nije bilo ni znaka od duhova dvojice mornara sve dok SS Watertown nije prošao nazad kroz Panamski kanal i ponovo zaplovio vodama Tihog okeana.
Kada se SS Watertown ponovo obreo u Pacifiku posada je nastavila da viđa lica dvojice poginulih mornara, ne toliko često i u pravilnim razmacima kao ranije, ali dovoljno da kapetan Tracey načini 6 fotografija. Nakon što je uslikao talase, kapetan je i film i foto-aparat zaključao u brodski sef.

Kada su konačno pristali u luku, kapetan je poslao film na razvijanje u New York, i od 6 fotografija koliko je ukupno načinio na prvih 5 nije se videlo ništa, ali na šestoj fotografiji...

Šesta fotografija prikazivala je dva lica u talasima okeana, dve poznate i veoma dobro formirane glave koje plutaju na peni talasa stvorenih turbulencijom brodskih propelera. Obe glave se veoma dobro uklapaju u ostatak fotografije. Negativ je tada poslat čuvenoj Burns detektivskoj agenciji u Čikago na proveru ali nikakav trag falsifikovanja ili modifikovanja filma nije pronađen.

Duh devojčice na groblju

http://www.misterije.com/index.php?option=com_content&task=view&id=98&Itemid=144

Duh na stolici

http://www.misterije.com/index.php?option=com_content&task=view&id=294&Itemid=144

Duh u izlogu prodavnice

http://www.misterije.com/index.php?option=com_content&task=view&id=295&Itemid=144

Inace sve je preuzeto sa sajta www.misterije.com

nije bash da verujem u njih, ali ih ni ne odbacujem u potpunosti kao teshku glupost... jedino shto se za razliku od vecine ja njih ni malo ne plashim, chak bih voleo da se sretnem sa nekim